Od 5. decembra 2005. godine, gradjani Srbije imaju pravo da uvoze automobile bez obzira na godinu proizvodnje, do tada je uvoz bio ogranicen samo na automobile koji nisu stariji do tri godine. Medjutim, prema uredbi Vlade Srbije o uvozu motornih vozila, ona moraju da ispunjavaju ekološke standarde Euro 3. To u praksi znaci da ce moci da se uvoze automobili stari do šest godina, jer je Euro 3 standard uveden 1999. godine. Vozila koja su starija od 6 ili 7 godina, moci ce da se uvezu, ali pod uslovom da se na njima izvrši modifikacija, tako da se prilagode Euro 3 standardu.

Uredba o uvozu motornih vozila

Clan 1.

Ovom uredbom propisuju se bliži uslovi za uvoz motornih vozila u Republiku Srbiju.

Clan 2.

Ova uredba odnosi se na motorna vozila (u daljem tekstu: vozila) kategorije M – vozila i N – vozila*, prema klasifikaciji Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE), koja je odštampana uz ovu uredbu i cini njen sastavni deo.

Clan 3.

Ova uredba ne primenjuje se na uvoz:

• vozila od istorijskog znacaja, kolekcionarskih primeraka i “oldtajmera”; vozila koja uvoze primaoci donacije i humanitarne pomoci, u skladu sa clanom 1. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoci („Službeni list SRJ”, br. 53/01, 61/01 i 36/02). Vozila od istorijskog znacaja, kolekcionarski primerci i “oldtajmeri”, u smislu stava 1. tacke 1. ovog clana, su vozila:
• proizvedena do 31. decembra 1970. godine;
• uvedena u proizvodnju kao model do 31. decembra 1970. godine, bez obzira na stvarnu godinu proizvodnje pojedinog primerka, ili koja predstavljaju svojevrstan materijalii spomenik tehnicke kulture, tradicije i društvenog nasledja.

Dokaz da se radi o vozilu iz stava 2. tac. 2. i 3. ovog clana je potvrda koju izdaje Muzej automobila u Beogradu.

Clan 4.

Vozilo može da se uveze ako je proizvedeno u skladu sa uslovima propisanom normom Euro 3, i to da:

Izduvna emisija vozila zadovoljava granice emisije definisane pravilima UN/ECE i to Pravilnikom br. 83, serija amandmana 05, nivo A, odnosno direktivom Evropske unije 70/220/EEC, sa izmenom 98/69/EC, nivo A, ili pravilima UN/ECE Pravilnikom br. 49, serija amandmana O3, nivo A, odnosno direktivom Evropske unije 88/77lEEC, sa izmenom 1999/96/EC, nivo A, i nivo buke vozila zadovoljava granice definisane pravilima kojima je propisan najviši dozvoljeni nivo buke, i to UN/ECE Pravilnikom br. 51, serija amandmana 02, odnosno direktiva Evropske unije 70/157/EEC, a izmenom 92/97/EEC.

Kontrolu ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog clana, vrši nadležni carinski organ u sprovodjenju odgovarajuceg carinskog postupka, i to:

• pregledom vozila;
• uvidom u njegova prateca dokumenta, i
• uporedjenjem vozila i pratecih dokumenata sa tehnic­kom specifikacijom za taj tip vozila.

Ako se u kontroli u skladu sa odredbom stava 2. ovog clana ne može utvrditi da vozilo ispunjava uslove propisane normom Euro 3, kontrola ispunjenosti tih uslova vrši se u skladu sa odredbom clana 10. Uredbe o homologaciji vozila („Službeni list SRJ”, broj 51/98) i uslovima koje utvrdi Zavod za standardizaciju.

Clan 5.

Izbegla lica, koja su stekla državljanstvo Republike Srbije i koja su imala vozilo pre sticanja statusa izbeglog lica u Republici Srbiji, Upravi carina mogu podneti zahtev za konacan uvoz tih vozila do 31. dece-mbra 2005. godine. Uz zahtev za konacan uvoz vozila iz stava 1. ovog clana prilaže se:
uverenje o državljanstvu Republike Srbije; izbeglicka legitimacija,i saobracajna dozvola ili druga isprava kojom se dokazuje vlasništvo nad vozilom.

Clan 6.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

U Beogradu, 1. decembra 2005. godine

* ece klasifikacija vozila ( trans/wp29/78/r ev . 1/a mand . 2 )
1. kategorija m – motorna vozila sa najmanje cetiri tocka namenjena prevozu lica
2. kategorija n – vozila na motorni pogon sa najmanje cetiri tocka namenjena prevozu robe.

Objašnjenja EURO 3 norme

Sve veca briga o zaštiti covekove okoline donosi i nove zakonske propise o kvalitetu izduvnih gasova na motornim vozilima. Premda se ovi zakoni donose na nivou države, zemlje clanice Evropske zajednice postigle su dogovor da zakonski propisi o kvalitetu izduvnih gasova budu isti za sve zemlje clanice. Norma koju moraju da ispune vozila u Evropskoj uniji skraceno se naziva i EURO norma. Druge države same definišu kvalitet izduvnih gasova. Npr. Sjedinjene Americke Države imaju svoj zakonski propis o kvalitetu izduvnih gasova koji se razlikuje od evropskog, LEV (Low Emission Vehicle), ULEV (Ultra Low Emission Vehicle) itd. Ne treba poistovecivati ove propise jer se oni ne razlikuju samo po kolicini štetnih materija u izduvnim gasovima vec i po testu kojim se one mere.

Zbog ovakvih razlicitosti proizvodjaci vozila proizvode konstrukcijski iste motore sa razlicitom izduvnom emisijom u zavisnosti od zahteva tržišta. Proizvodjaci i danas proizvode motore sa izduvnom normom EURO 2 jer je u mnogim državama to i dalje zvanican propis o kvalitetu emisije izduvnih gasova.

Promene propisa o kvalitetu izduvnih gasova uvek se donose nekoliko godina pre nego što oni treba i zvanicno da stupe na snagu. Ovo se radi da bi proizvodjaci imali dovoljno vremena da se prilagode novim zakonima tj. da konstruišu nove motore ili izvrše prepravke na starim kako bi ispunili nove zahteve u pogledu izduvne emisije. Shodno tome i proizvodjaci izbacuju na tržište motore sa novom izduvnom emisijom pre nego što ih je to zakon nz to obavezao.

Zbog novih propisa o kvalitetu izduvnih gasova koje treba da ispune nova i polovna vozila koja se uvoze u našu zemlju zadržacemo se na EURO 3 i EURO 4 normi (naravno EURO 4 zadovoljava standarde EURO 3). Tako na primer u vozila koncerna VW (VW, Audi, Seat, Škoda) prvi put poceli su da se ugradjuju motori sa kvalitetom izduvne emisije EURO 3 1998. godine iako su nova vozila trebalo da ispune taj standard tek 2000. godine. To ne zaci da su svi motori proizvedeni od te godine EURO 3 jer su paralelno nastavili da se proizvode i motori sa drugacijim kvalitetom izduvne emisije. Takodje, kupci polovnih vozila trebalo bi da obrate pažnju na vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 koja su se proizvodila i pre i posle 1998. godine. U pitanju je norma koja je važila samo u Nemackoj. Naime, dok je u ostatku Evrope još uvek važila norma EURO 2 u Nemackoj su vlasnici vozila sa kvalitetom izduvnih gasova D3 imali poreske olakšice. D3 je bilo prelazno rešenje za Nemacku dok se ne definiše norma EURO 3 na nivou Evropske Unije jer je D3 norma bila strožija od EURO 2. Zato se cesto srecu vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 ili kao EURO 2/D3. Bitno je da se zna da D3 nije EURO 3. Analogno va ži i za D4.

Ono što najviše interesuje potencijalne kupce koji žele da uvezu polovna vozila iz inostranstva je kako da provere da li vozilo zaista ispunjava EURO 3 normu pre nego što ga kupe i kako da o tome dobiju potvrdu potrebnu za carinjenje.

Jedini pouzdan nacin da se utvrdi koju normu o kvalitetu izduvne emisije ispunjava odredjeno vozilo je da se po ‘Identifikacionom Broju Vozila’ (broj šasije) proveri u bazi podataka proizvodjaca. Kao što je u tekstu navedeno nije moguce da se prema datumu proizvodnje, komercijalnoj oznaci motora niti prema broju motora utvrdi koju normu izduvne emisije vozilo ispunjava.

Da bi se bar malo olakšala potraga i da bi dobili bar samo orjentacionu informaciju kupci i vlasnici vozila VW mogu i preko PR brojeva da utvrde koji standard ispunjava njihovo vozilo. PR brojevi nalaze se na prvoj strani servisne knjižice i na nalepnici u prtljažniku. Na ovoj nalepnici nalaze se i: identifikacioni br. vozila, oznaka modela, motora, menjaca itd. Na donjoj polovini nalepnice nalaze se PR brojevi. Jedan od ovih brojeva oznacava normu izduvnih gasova.

Procedura za utvrdjivanje kvaliteta izduvnih gasova polovnih vozila tj. da li ispunjavaju normu EURO 3 ili ne, koju ce sprovoditi carinski organi još uvek nije poznata. Da li ce postojati potvrde i ko ce ove potvrde izdavati (Savezni zavod za standardizaciju, ovlašceni importeri za odredjenu marku vozila ili neko treci) još uvek nije poznato, ali ce u najskorijoj buducnosti biti propisana procedura shodno najnovijoj u redbi za uvoz polovnih vozila.

Procedura pri uvozu

Kada je odabrano motorno vozilo koje ispunjava uslove date u novoj uredbi o uvozu motornih vozila, postupak je sledeci:
Prilikom uvoza, na granici ce proceniti vrednost vozila na osnovu kataloga pri cemu se uzima u obzir iznos koji se nalazi na racunu o kupovini vozila samo ako je realan i približan kataloškoj vrednosti. Ukupne dažbine, u kumulativnom zbiru, iznose oko 41 odsto od vrednosti vozila (carina 20 odsto + carinska evidencija 1 odsto + PDV 18 odsto).

U postupku carinjenja vozila, potrebno je da uvoznik priloži sledeca dokumenta:

• original saobracajne dozvole (ukoliko originalni primerak zadržava zemlja u kojoj se vozilo odjavljuje, kopija mora da bude overena kod za to nadležnog organa u toj zemlji);
• poželjno je da se priloži i vlasnicka knjižica za vozilo, ali ona nije neophodna;
• dokaz o kupovini vozila – faktura ili kupoprodajni ugovor (zavisno od nacina kupovine)
• Ukoliko se prilaže kupoprodajni ugovor oba­vezno mora da se izvrši overa potpisa prodavca kod za to nadležnog organa, u zemlji gde je kupoprodaja obavljena.

Kada se vozilo uvozi za drugo lice potrebno je da se carinskim organima priloži valjano punomocje i u tom slucaju sva dokumentacija mora da glasi na uvoznika.

Najnovija pravila za uvoz polovnih automobila možete pročitati na sajtu www.otkupautomobila.rs