Motor ne može da startuje ili nepravilno radi

Do problema koji dovode do nemogucnosti startovanja motora ili njegovog nepravilnog rada može da dodje iz razlicitih razloga koji mogu da se razvrstaju u cetiri grupe:

1. dovod goriva do cilindara
2. dovod vazduha do cilindara
3. varnice na svecicama
4. upravljanje ventilima

Dovod goriva do cilindara

• Proveru treba poceti od toga da li ima goriva u rezervoaru i da li je rezervoar probušen.
• Da li su cevi/creva do pumpe za gorivo dobra – nisu zacepljena ili probušena.
• Da li pumpa za gorivo radi ispravno. Dogadja se da otkaže membrana u pumpi i to samo pri višim temperaturama motora, tako da sve dobro funkcioniše kada se motor ohladi.
• Da li su cevi/creva od pumpe dobra. Sve nabrojano proverava se lako – skine se kraj creva neposredno do motora (zategnuto šelnom) i ugura u neku probnu posudu ili flašu i zatim se pokrene motor. Trebalo bi da iz creva benzin tece u posudu kontinuirano ili u isprekidanim mlazevima.
• Da li je problem u karburatoru ili u diznama za benzin. Ako je karburatorski (stari) sistem treba da se proba sa sipanjem benzina direktno u usisnik vazduha na karburatoru: skine se filter za vazduh da bi moglo da se pridje usisniku vazduha i istovremeno sa verglanjem motora sipa se u kapljicama ili tankom mlazu benzin u usisnu cev karburatora.
• Ako je u pitanju direktno (injection) ubrizgavanje benzina u usisnu granu motora, bilo u jednoj tacki (sistem monopoint ili singlepoint) ili ispred svakog cilindra (multipoint), treba da se proveri da li svaka dizna ima napajanje elektricnom energijom (proverava se kontrolnom lampicom ili auto-glinericom), a zatim da nije zapušena od kamenca ili neke necistoce. Dizne mogu da se ociste ultrazvukom, hemijskim sredstvima ili aditivima koji se dodaju u gorivo.

Dovod vazduha do cilindara

• Vazduh se pre ulaska u motor prvo filtrira i dešava se da je filter zapušen. On se Ili menja ili, za prvu pomoc, može da se izduva komprimovanim vazduhom (smer strujanja treba da bude suprotan smeru vazduha kada ulazi u motor).
• Ako motor ima merac  protoka vazduha (klapna kojom se meri protok vazduha u motor) on može da bude zakocen ili potpuno otvoren usled eksplozije u usisnoj grani (posebno ako se radi o pogonu na gas).
• Pravilna kolicina vazduha može da bude poremecena usled tzv. falš vazduha – tada dolazi do isprekidanog rada motora – ili u svim režimima rada ili samo kada je motor hladan ili samo kada je vruc. Treba da se proveri da li dobro zaptivaju svi spojevi creva i gumenih delova kroz koje prolazi vazduh do usisne grane motora. Moguce je da su cevi napukle ili da se šelna olabavila.

Pravilna varnica na svecicama

• Da li je u pitanju sistem paljenja proverava se ovako: Ako je moguce, treba da se koristi gumena ili gradjevinska rukavica (zbog izbegavanja neprijatnih, ali bezopasnih udara struje) i da se skine visokonaponski kabl koji polazi od bobine i ulazi u razvodnu kapu i dok je u toku verglanje, njegov metalni kraj treba da se primakne na oko 1mm blizu mase. Varnica (ako je ima ) trebalo bi da bude jaka i svetlo crvenkaste boje. Ako je nema, za dalju proveru potrebna je alatka koja se zove Auto Glinerica -AG (to je sijalica od 12V smeštena u providnoj drški šila i sa provodnikom koji na svom kraju ima štipaljku za masu)
  Da li do bobine dolazi struja od 12V, (na klemu ”+15”), proverava se tako što se pri datom kontaktu – kljucem, kada svetli signalna lampica akumulatora i pritiska ulja na instrument tabli AG treba da svetli beyz treperenja pre i za vreme verglanja.
  Da li drugi niskonaponski kraj bobine dobija ispravan napon, proverava se tako što AG trepce samo u toku verglanja. Ako ne trepce, treba da se proveri komutator (nekada je njegova funkcija ostvarivana platinskim dugmadima) odn. sistem za paljenje koji ga zamenjuje (elektronski ili racunarski).
  Komutator ima napajanje +12V (ispituje se kao ”+15” na bobini), masu (da li ima masu ispituje se sa AG ciju štipaljku sada treba povezati na + klemu akumulatora), ulaz sa citaca/davaca/senzora položaja radilice odn. bregaste osovine (ispituje se ommetrom) i izlaz ka bobini. Komutator može da otkazuje i tek pri nekim obrtajima, a moguc je kvar i na citacu ili kablu ili konektoru citaca. Davac može da bude kalem u razvodniku ili poseban citac ispred zubaca na nazubljenom zamjcu.
• Ako varnice ima, ali je slaba, treba proveriti bobinu – moguce je da ima ”falš” pražnjenje (varnicenje) koje joj smanjuje jacinu i ono može da bude i iznutra (retko) ili spoljašnje. Spoljašnje varnicenje proverava se približavanjem – opipavanjem bobine rukom dok se vergla ili dok motor radi, i vizuelno – po svetlucanju u mraku, posebno ako je motor u vlažnoj atmosferi ili magli jer se tada ova pojava najbolje zapaža.
• Ako je varnica iz bobine na ulasku u razvodnu kapu dobra, ako motor ipak može da radi, treba da se skida i vraca jedan po jedan kabl do svecice i proverava da li ima promene u radu motora (po njegovom zvuku ili po obrtomeru). Ako nema promene, to pokazuje da konkretan cilindar nije u funkciji.
• Ako motor ne može da radi, treba da se skida jedna po jedna svecica i kada se vrati kabl na nju da se prisloni na masu i da se proveri da li ima odgovarajucu varnicu za vreme verglanja motora. Ako je nema ili je slaba, treba da se provere kablovi do svecica (opipavanjem i posmatranjem varnicenja) i dalje razvodnu ruku u razvodniku i samu razvodnu kapu. Kapa može da bude napukla i kroz te unutrašnje pukotine da se formira prolaz za varnicu kojom se varnica sprovodi nepravilno – neželjenom putanjom. U kapi može da se zatekne i nedozvoljeno mnogo prašine ili vlage i to opet dovodi do “falš” putanje varnice. Kapa trebada se obriše i osuši.
• U slucaju kontrole izduvnih gasova preko tzv. Lambda sonde, kompjuterski sistem paljenja se zbunjuje ako je npr. izduvni lonac – auspuh probušen ili ako je otpao i slicno. Kvarovi vezani za Lambda sonde otkrivaju specijalnim dijagnostickim uredjajima u kojima se zapisuju i pamte i sva ostala nepravilna stanja i poremecaji izmedju dva ocitavanja i resetovanja.

Pravilno upravljanje ventilima

• Pravilno upravljanje ventilima najlakše se proverava skidanjem poklopca ventila i posmatranjem kroz taj otvor rada ventila – vidi se njihovo kretanje. Ako ne rade, pukao je zupcasti remen kojim se prenose obrtaji radilice na bregastu osovinu i tada ne treba više pokušavati pokretanje motora jer može da dodje do teže havarije usled udaranja klipova u ventile.
• Iako nije vitalno za paljenje motora, jeste vitalno za duži rad motora, a to je pucanje klinastog remena (radilica – pumpa za vodu – alternator).