Motor ne može da startuje ili nepravilno radi

Do problema koji dovode do nemogućnosti startovanja motora ili njegovog nepravilnog rada može da dođe iz različitih razloga koji mogu da se razvrstaju u četiri grupe:

1. dovod goriva do cilindara
2. dovod vazduha do cilindara
3. varnice na svećicama
4. upravljanje ventilima

Dovod goriva do cilindara

• Proveru treba početi od toga da li ima goriva u rezervoaru i da li je rezervoar probušen.
• Da li su cevi/creva do pumpe za gorivo dobra – nisu začepljena ili probušena.
• Da li pumpa za gorivo radi ispravno. Događa se da otkaže membrana u pumpi i to samo pri višim temperaturama motora, tako da sve dobro funkcioniše kada se motor ohladi.
• Da li su cevi/creva od pumpe dobra. Sve nabrojano proverava se lako – skine se kraj creva neposredno do motora (zategnuto šelnom) i ugura u neku probnu posudu ili flašu i zatim se pokrene motor. Trebalo bi da iz creva benzin teče u posudu kontinuirano ili u isprekidanim mlazevima.
• Da li je problem u karburatoru ili u diznama za benzin. Ako je karburatorski (stari) sistem treba da se proba sa sipanjem benzina direktno u usisnik vazduha na karburatoru: skine se filter za vazduh da bi moglo da se priđe usisniku vazduha i istovremeno sa verglanjem motora sipa se u kapljicama ili tankom mlazu benzin u usisnu cev karburatora.
• Ako je u pitanju direktno (injection) ubrizgavanje benzina u usisnu granu motora, bilo u jednoj tački (sistem monopoint ili singlepoint) ili ispred svakog cilindra (multipoint), treba da se proveri da li svaka dizna ima napajanje električnom energijom (proverava se kontrolnom lampicom ili auto-glinericom), a zatim da nije zapušena od kamenca ili neke nečistoće. Dizne mogu da se očiste ultrazvukom, hemijskim sredstvima ili aditivima koji se dodaju u gorivo.

Dovod vazduha do cilindara

• Vazduh se pre ulaska u motor prvo filtrira i dešava se da je filter zapušen. On se Ili menja ili, za prvu pomoć, može da se izduva komprimovanim vazduhom (smer strujanja treba da bude suprotan smeru vazduha kada ulazi u motor).
• Ako motor ima merač protoka vazduha (klapna kojom se meri protok vazduha u motor) on može da bude zakočen ili potpuno otvoren usled eksplozije u usisnoj grani (posebno ako se radi o pogonu na gas).
• Pravilna količina vazduha može da bude poremećena usled tzv. falš vazduha – tada dolazi do isprekidanog rada motora – ili u svim režimima rada ili samo kada je motor hladan ili samo kada je vruć. Treba da se proveri da li dobro zaptivaju svi spojevi creva i gumenih delova kroz koje prolazi vazduh do usisne grane motora. Moguće je da su cevi napukle ili da se šelna olabavila.

Pravilna varnica na svećicama

• Da li je u pitanju sistem paljenja proverava se ovako: Ako je moguće, treba da se koristi gumena ili građevinska rukavica (zbog izbegavanja neprijatnih, ali bezopasnih udara struje) i da se skine visokonaponski kabl koji polazi od bobine i ulazi u razvodnu kapu i dok je u toku verglanje, njegov metalni kraj treba da se primakne na oko 1mm blizu mase. Varnica (ako je ima ) trebalo bi da bude jaka i svetlo crvenkaste boje. Ako je nema, za dalju proveru potrebna je alatka koja se zove Auto Glinerica -AG (to je sijalica od 12V smeštena u providnoj drški šila i sa provodnikom koji na svom kraju ima štipaljku za masu)
  Da li do bobine dolazi struja od 12V, (na klemu ”+15”), proverava se tako što se pri datom kontaktu – ključem, kada svetli signalna lampica akumulatora i pritiska ulja na instrument tabli AG treba da svetli beyz treperenja pre i za vreme verglanja.
  Da li drugi niskonaponski kraj bobine dobija ispravan napon, proverava se tako što AG trepće samo u toku verglanja. Ako ne trepće, treba da se proveri komutator (nekada je njegova funkcija ostvarivana platinskim dugmadima) odn. sistem za paljenje koji ga zamenjuje (elektronski ili računarski).
  Komutator ima napajanje +12V (ispituje se kao ”+15” na bobini), masu (da li ima masu ispituje se sa AG čiju štipaljku sada treba povezati na + klemu akumulatora), ulaz sa čitača/davača/senzora položaja radilice odn. bregaste osovine (ispituje se ommetrom) i izlaz ka bobini. Komutator može da otkazuje i tek pri nekim obrtajima, a moguć je kvar i na čitaču ili kablu ili konektoru čitača. Davač može da bude kalem u razvodniku ili poseban čitač ispred zubaca na nazubljenom zamjcu.
• Ako varnice ima, ali je slaba, treba proveriti bobinu – moguće je da ima ”falš” pražnjenje (varničenje) koje joj smanjuje jačinu i ono može da bude i iznutra (retko) ili spoljašnje. Spoljašnje varničenje proverava se približavanjem – opipavanjem bobine rukom dok se vergla ili dok motor radi, i vizuelno – po svetlucanju u mraku, posebno ako je motor u vlažnoj atmosferi ili magli jer se tada ova pojava najbolje zapaža.
• Ako je varnica iz bobine na ulasku u razvodnu kapu dobra, ako motor ipak može da radi, treba da se skida i vraća jedan po jedan kabl do svećice i proverava da li ima promene u radu motora (po njegovom zvuku ili po obrtomeru). Ako nema promene, to pokazuje da konkretan cilindar nije u funkciji.
• Ako motor ne može da radi, treba da se skida jedna po jedna svećica i kada se vrati kabl na nju da se prisloni na masu i da se proveri da li ima odgovarajuću varnicu za vreme verglanja motora. Ako je nema ili je slaba, treba da se provere kablovi do svećica (opipavanjem i posmatranjem varničenja) i dalje razvodnu ruku u razvodniku i samu razvodnu kapu. Kapa može da bude napukla i kroz te unutrašnje pukotine da se formira prolaz za varnicu kojom se varnica sprovodi nepravilno – neželjenom putanjom. U kapi može da se zatekne i nedozvoljeno mnogo prašine ili vlage i to opet dovodi do “falš” putanje varnice. Kapa trebada se obriše i osuši.
• U slučaju kontrole izduvnih gasova preko tzv. Lambda sonde, kompjuterski sistem paljenja se zbunjuje ako je npr. izduvni lonac – auspuh probušen ili ako je otpao i slično. Kvarovi vezani za Lambda sonde otkrivaju specijalnim dijagnostičkim uređajima u kojima se zapisuju i pamte i sva ostala nepravilna stanja i poremećaji između dva očitavanja i resetovanja.

Pravilno upravljanje ventilima

• Pravilno upravljanje ventilima najlakše se proverava skidanjem poklopca ventila i posmatranjem kroz taj otvor rada ventila – vidi se njihovo kretanje. Ako ne rade, pukao je zupčasti remen kojim se prenose obrtaji radilice na bregastu osovinu i tada ne treba više pokušavati pokretanje motora jer može da dođe do teže havarije usled udaranja klipova u ventile.
• Iako nije vitalno za paljenje motora, jeste vitalno za duži rad motora, a to je pucanje klinastog remena (radilica – pumpa za vodu – alternator).

Izvor slika i teksta: www.netauto.co.rs