Motori s unutrašnjim sagorevanjem pokrecu se elektricnim motorom. Pre nego što se motor automobila osposobi da sam radi, mora pripremiti smesu goriva i vazduha – odnosno, ako je dizel, postici dovoljnu temperaturu u komorama za sagorevanje. Za to je potreban odredjeni minimalni broj obrtaja, a to je u benzinskom motoru 40-80 u minuti kad i uredjaj za paljenje vec radi u pravom ritmu. Za pokretanje dizel motora potrebno je bar dvaput više obrtaja. Elektricni pokretac je s motorom povezan zupcanickim prenosom. Na vratilu rotora elektricnog pokretaca je nazubljen tockic, koji pri pokretanju zahvati u zupcasti venac na zamajcu motora i okrece ga; s tim okrece i kolenasto vratilo motora. Prenosni odnos izmedju malog zupcanika i zupcanog venca povecava obrtni moment elektricnog pokretaca od 10 do 20 puta. U trenutku kad motor proradi svojom snagom, treba elektricni pokretac što pre iskljuciti, jer bi inace motor pokrenuo pokretac na više obrtaja, a to bi bilo štetno za pokretac. Elektricni pokretac je najveci potrošac elektricne energije u automobilu i prazni akumulator velikom strujom ( i s 300 i više ampera). Zato je na akumulator prikljucen debelim kablom, a ukljucuje ga snažni tj. Magnetni prekidac. Na elektricnim pokretacima s magnetno-vijcanim pomeranjem malog zupcanika, koji su najviše u upotrebi, magnetni prekidac (relej) je povezan s vilicastom ukljucnom polugom koja potisne mali zupcanik u ozubljenje na zamajcu. Akumulator pri pokretanju ne daje elektricnu energiju samo pokretacu, nego i uredjaju za paljenje u motoru. Ponekad, pogotovo pri niskim temperaturama, dogadja se da je akumulator preslab i zbog velike potrošnje elektricnog pokretaca nedostaje struje za uredjaj za paljenje, tako da daje preslabu varnicu.
Princip radi elektricnog pokretaca:
Elektricni pokretac radi kao svaki drugi elektromotor, po principu da na elektricni provodnik kroz koji tece struja, u magnetnom polju deluje sila. Ako je provodnik oblikovan u obrtnu petlju, a ujedno je uredjeno tako da struja na svakih pola okreta promeni smer, petlja se okrece. Za jednakomeran obrtni moment treba simetricno rasporediti mnogo takvih petlji. Kod elektromotora su te petlje – nazivamo ih namotaji – smeštene u žlebove rotora, koja je cilindar sastavljen od brojnih limenih, medjusobno izolovanih plocica. Ta kotva s namotajima je rotor elektromotora, zajedno s kolektorom smešten na osovini rotora. Kolektor sastavljaju u krugu nanizane kovinske plocice. Po njima trljaju tzv. ugljene cetkice i dovode elektricnu struju rotorskom namotaju koji se okrece. Pre spomenuto magnetno polje, u kojem se okrecu petlje, stvaraju cetiri tzv. polna nastavka, okružena pobudnim namotajima i pricvršcena na kucište elektromotora, u ovom slucaju elektricnog pokretaca. Polni su nastavci s uzbudnim namotajem statora motora i od rotora ih razdvaja uski otvor. Te glavne delove imaju svi elektricni pokretaci, a razlike medju njima su u tome ne koji nacin se mali zupcanik elektricnog pokretaca pomeri prema vencu zamajca. Tako razlikujemo:
1. elektricne pokretace s rucnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
2. elektricne pokretace s elektromagnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
3. pokretace s elektromagnetno-vijcanim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
elektricne pokretace s pomicnom kotvom (za velike snage).
Leave a Reply