“Crnogorci” nas koštaju kao put od Horgoša do Beograda

Preuzeto sa : Politika.rs

Tolerisanjem domacih vozaca sa crnogorskim tablicama, Srbija je u proteklih pet godina izgubila 150 miliona evra, što je iznos kojim je mogao da bude završen put od Horgoša do Beograda, tvrdi Branislav Jorgic, direktor i vlasnik „Jorgic brokera”.

Pozivajuci se na izjavu generalnog sekretara Udruženja vlasnika vozila iz Crne Gore, objavljenu u našem listu 13. novembra lane, Jorgic kaže da na drumovima u Srbiji naši državljani voze oko 50.000 automobila registrovanih u Crnoj Gori, što je svojevrstan carinski prekršaj. Prema carinskim propisima, državljanima Srbije nije dozvoljeno da voze vozila strane registracije, osim kada imaju prebivalište u državi cije registarske oznake ima njihov automobil.

Dakle, srpski državljani u vozilima sa MNE državnim oznakama, koji nemaju boravište u Crnoj Gori – krše zakon. Kazna je – privremeno oduzimanje vozila i novcana kazna za carinski prekršaj.

Tolerišuci taj prekršaj, država Srbija je uvela pravilo da se zakon može kršiti i da je to isplativo.

Jorgic upozorava i da, sa stanovišta bezbednosti, nije jasno na koji nacin se obavlja tehnicki pregled tih vozila, koja su u vecem broju ekološki neprihvatljiva.

Uz to, budžet Srbije gubi jednokratne i dugorocne prihode. Ukoliko pretpostavimo da je prosecna vrednost tih vozila oko 4.000 evra, gubitak po osnovu carina i poreza koji nisu naplaceni iznosi oko 76 miliona evra.

Što se tice izgubljenih dugorocnih prihoda, budžet, saobracajna industrija i osiguravajuca društva Srbije gube oko deset miliona evra svake godine.

Tome valja dodati i iznos od oko 100 evra po vozilu na ime naknade koja se godišnje placa državljanima Crne Gore, formalnim vlasnicima vozila, odnosno oko pet miliona evra ukupno. Posebno je opasna okolnost ako se s takvim vozilom neko domace vozilo, ne daj bože, sudari. Muke su da se naplati osiguranje, tacnije da se nadoknadi šteta. Medju tih pedesetak hiljada automobila (neke procene su i da ih ima dva puta više) ima i onih sa falsifikovanom dokumentacijom. Cesto se u medijima pojavljuju vesti da su uhapšeni oni kojima je virtuelna registracija unosan kriminalni posao. Tek kad dodje do nezgode, ustanovi se da je rec o „fantomskom” vozilu s lažnom dokumentacijom. Dovoljno je, na primer, da vozac takvog vozila koje je napravilo udes napusti mesto nezgode i da više niko ne može da sazna i dokaže ko je bio za upravljacem. Nije pravilo, ali takvih primera ima. Sve više!

Sve u svemu, ako se saberu navedeni gubici i šteta za proteklih pet godina, država Srbija je izgubila nepovratno više od 150 miliona evra.

Još u junu 2006. godine postojala je odluka Ministarstva za ekonomske odnose da ce vlasnici vozila sa crnogorskim tablicama morati da plate carinu i porez, baš kao i prilikom uvoza automobila iz inostranstva. Posle pozitivno rešenih pitanja studiranja i regulisanja dvojnog državljanstva, pomislili smo da gradjani zaista nece osetiti posledice referenduma i razdvajanja države. Oni koji su kupili vozila u Crnoj Gori pokušavaju bezuspešno da reše taj problem. cak su se i udružili, po muci, i osnovali udruženje.

Po njihovom mišljenju, u zajednickoj državi nije postojao nikakav pravni osnov koji bi ih sprecavao da kupe robu tamo gde je bila jeftinija. Po Ustavnoj povelji, SCG je bila država zajednickog tržišta, gde je bilo zabranjeno ometati protok ljudi, robe, kapitala i usluga. Država se raspala, a oni i dalje smatraju da ta vozila ne treba tretirati kao da su iz Finske.

Njihov predlog je da plate razliku koju su izbegli prilikom kupovine automobila u Crnoj Gori, a to je 20 odsto od vrednosti automobila po katalozima naših carinika. Baš kao da je vozilo stiglo iz Finske. Pristali su i da plate i osam dinara po kubiku vozila, kao neku vrstu otkupa.

Nakon toga, u Ministarstvu ekonomije su saopštili da su za to da se sva vozila sa crnogorskim tablicama preregistruju kako ne bi doveli u neravnopravan položaj one gradjane koji su dosad svoja vozila regularno uvezli, poštujuci propise, i koji su platili carinu i porez.

Problem se i dalje gura pod tepih, svi peru ruke i niko se ne zauzima, ili ne usudjuje, da pocne da ga rešava.

Iako je ta nemarnost neopravdano tolerisana prethodnih godina, u uslovima planiranog deficita budžeta trebalo bi ukinuti takvu praksu. Cak je i nobelovac Džozef Štiglic porucio da nas „ne ceka ništa dobro”, smatra Jorgic.

Autori : V. Arsenic – O. Milanovic