BOBINA – INDUKCIONI KALEM

Iza strucnog naziva indukcioni kalem krije se u stvari neka vrsta transformatora. Poznato je da (vecinom) automobilski akumulatori isporucuju jednosmernu struju napona 12V. Ali, to ni izdaleka nije dovoljno da bi varnica preskocila razmak izmedju elektroda svecica. Zato je, za pocetak, potrebno povecati napon struje. Za to se brine indukcioni kalem koji izgleda kao metalna cilindricna kutija i u sebi ima dva namotaja žice obmotana oko metalnog jezgra. Struja niskog napona koja dolazi na primarni namotaj može stvoriti magnetno polje oko metalnog jezgra. To magnetno polje izaziva visoki napon u sekundarnom namotaju koji se sastoji od 15 – 30 hiljada navoja žice. Tako se pocetnih 12V transformše u nekoliko desetina hiljada V potrebnih da bi svecica proradila.

Jasno je da motori imaju po jednu svecicu za svaki cilindar Zato treba postojati nekakva naprava koja ce naš visoki napon rasporediti svim svecicama tacno onda kada  treba, odnosno u trenutku kada je potrebno zapaliti smešu. Da bi to bilo moguce, koristi se razvodnik paljenja. Razvodnik je urecaj koji se sastoji od pogonskog dela kojeg posrednim putem pokrece kolenasto vratilo, rotora s okretnom elektrodom (razvodnom rukom), prekidaca (platina), nacina za prilagodjavanje trenutka paljenja i kape razvodnika. Dakle, struja visokog napona iz indukcionog kalema dolazi na središnji terminal (kontakt) razvodnika paljenja i prelazi na okretljivu elektrodu  (razvodnu ruku) rotora. Unutar kape razvodnika, a oko središnjeg terminala, nalaze se nepkretne elektrode (ima ih koliko i cilindara, odn. svecica) preko kojih prolazi struja u trenutku kada se one spoje sa razvodnom rukom. To u stvari znaci da rotor i njegova elektroda “kruže” u krug doticuci staticne elektrode i prenoseci tako struju do svecica. Tako je rešeno da svaka svecica dobije struju visokog napona u trenutku odredjenom brzinom rada motora (koja zapravo odredjuje brz. rada rotora). Prekidac, popularno zvan i “platinska dugmad” zapravo je pokretni kontakt kojim se prekida veza izmedju akumulatora i primarnog strujnog kola u ind. kalemu. Kada se prekine primarno srujno kolo u sekundarnom se namotaju stvara struja visokog napona koja u tom trenutku prelazi na razvodnik i odatle preko razvodne ruke na svecicu. Prekidac je tako postavljen da ga otvara osovina razvodnika koja na sebi ima onoliko bregova koliko ima i cilindara u motoru.Dakle, svaki put kada se breg okrene prema prekidacu, primarno se kolo prekida i svecica dobija svoju struju visokog napona. Poslednji, ali nikako i najmanje bitan, deo razvodnika koji cemo obraditi je nacin za promenu trenutka paljenja. Dva  osnovna nacina su: Centrifugalni i podpritisak. Njihova je uloga pomeriti trenutak paljenja unapred kada se poveca brzina rada motora. Cilj je da se smeši da dovoljno vremena za potpuno sagorevanje i pri visokim brzinama rada. Elektronika je prvi put u ova podrucja zakoracila kada smo u našim automobilima dobili cuvene mehanizam nazvan “elektronsko paljenje”. To je, u stvari, bila elektronska zamena za kontakt (platine) koji se relativno brzo trošio, trebalo ga je podešavati itd. Nego, vecina vlasnika današnjih modernih automobila nece, kada zavire pod poklopac motora, naici na ništa što bi bilo nalik ovom opisanom razvodniku paljenja. Radi se o tome da moderni motori zahvaljujuci prvenstveno elektronskom nacinu imaju znatno jednostavnije resenje paljenja. Najuobicajeniji trenutno je tzv. DIS (Direct Ignition System) nacin kod kojeg se koristi nekoliko manjih indukcionih kalema (najcešce po jedan za dve svecice), ?ime se izbegava potreba za mehanickim razvodnikom paljenja. Ovde elektronika  odredjuje koji ce se kalem “snabdeti” strujom niskog napona, a ostalo se dogadja “samo od sebe”. Verovatno najnapredniji nacin direktnog paljenja koji se danas koristi u velikoserijskim automobilima je CDI (Capacitor Discharge Ignition) modela Saab. Ovdje se koristi po jedan mali kalem s kondenzatorom montiran direktno na svecicu. Uloga kondenzatora je da na kratko vreme dostavi malu kolicinu elektricnog napona pre nego sto ga se isporuci primarnom namotaju. Ovde se povišenje napona ostvaruje u dva koraka: prvi diže napon akumulatora s 12 na oko 400V dok se pred isporuku svecici taj napon povisi na 40.000 V. Ovakav se nacin odlikuje pouzdanim radom i velikom trajnošcu.