S dizajnom nove “opel astre” hedžbek sreli smo se još pre tri meseca na statičnoj promociji u Budimpešti posle koje je usledilo dugo iščekivanje test vožnje. Konačno, automobil koji će se na srpskom tržištu pojaviti u decembru za 14.955 evra je spustio sva četiri točka na asfalt u okolini Frankfurta. I prvi utisak posle 150 pređenih kilometara je da su “opelovci” stvarno odradili dobar posao.
Jezik više klase
Jedan od razloga za smelu ocenu je činjenica da nakon desetak minuta vožnje ne znate da li ste za volanom “astre” ili “insignije”. Sve vam se čini poznatim, pre svega osećaj na putu, što nije lako postići jer se radi o modelima iz različitih segmenata. Kompaktna “astra” bi trebalo da bude “jeftinije” urađena, bučnija, slabija i napornija za vožnju od evropskog automobila 2009. godine. Ali, ne samo da “astra” nije ništa od gore navedenog, već se ozbiljno približila i zakucala na vrata više klase.
Kruzer i sportista
Jedan od “krivaca” je šasija sa rešenjima iz premijum segmenta koja je retkost među kompaktima. “Opelov” sistem “flexride” podešavanja amortizera promenjive tvrdoće, poznat iz “insignije”, omogućava vozaču izbor između tri postavke – standard, tur i sport. Potrebno je samo da pritisnete dugme i nova “astra” se iz kruzera (tur mod) pretvara u sportski automobil. Inženjeri su objasnili da vožnja u standard modu ne znači da je “astra” lišena sportskih osobina. Na primer, ako ste krenuli s parkinga (ogibljenje je startovanjem motora automatski u standard modu), “flexride” će u milisekundi prepoznati da ste naglo okrenuli volan ili pritisli papučicu gasa, recimo da izbegnete biciklistu. Sistem će učiniti da amortizeri postanu tvrđi i dozvoliće bržu i direktniju reakciju upravljača kako bi sprečio sudar. “Opelovi” inženjeri su se odlučili za klasična “Mekferson” vešanja spreda, dok su pozadi kombinovali polukrutu osovinu s “Votsovim” nosačem kako bi umanjli vibracije i buku, a poboljšali vozne osobine i dinamičnost, pogotovo u krivinama. Teoriju smo u praksi proverili u “Opelovom” test centru u Dudenhofenu, na stazi koja imitira gotovo sve tipove puteva u Evropi, od najkvalitetnijeg do nama poznatijeg sa puno rupa.
Za sve visine
Rešenje iz premijum klase su ergonomska sportska sedišta koja su 100 odsto preneta iz 
“insignije”. Sedišta nisu manjih dimenzija, kako bi se prilagodila veličini kompaktnih automobila, već su identična onima iz starijeg i većeg brata. Zbog toga, zajedno sa gotovo savršenim položajem instrumenata, za volanom nove “astre” podjednako dobro mogu da se smeste i vozači niži od 151, odnosno viši od 191 centimetra. “Opel” je često znao da kuburi s kvalitetom materijala u kabini, ali to nije slučaj sa “astrom”. Svakodnevnu vožnju olakšavaju i brojne pregrade koje su dizajneri “pronašli” posle ankete sprovedene među 400 vozača. Tako u pregradu na vratima može da se smesti flaša od litar i po, dok se u središnjem naslonu za ruke nalazi tajna pregrada za odlaganje, recimo, navigacionih uređaja ili rezervnih mobilnih telefona.
Vreme turbo motora
Prvog dana isprobali smo novi 1,6-litarski turbo benzinac sa 180 konja koji nam je potvrdio da vreme atmosferskih agregata polako ali sigurno prolazi. Karakteristike su vrhunske jer motor bez pogovora vuče po vašoj želji, čak i u šestoj brzini (manuelni menjač). Obrtni momenat od 230 Nm dostupan je već od 2.200 o/min. Najsnažniji dizelaš 2.0 CDTI sa 160 konja uparen je sa šestostepenim automatskim menjačem i predstavlja idealnu kombinaciju za višesatnu vožnju autoputevima.
Zvuk vrata
Ovo su naravno samo prvi utisci, jer 150 kilometara nije dovoljno da se novi model proglasi bestselerom ili promašajem. “Astra” ima sve preduslove da zadrži visoku poziciju u klasi u kojoj se ne priznaje drugo mesto. Konkurencija je neverovatna i jedan detalj, ma koliko sitan bio, može da privuče i odbije kupca. Zato ne čudi da su inženjeri mesece i mesece uložili u dobijanje punog zvuka pri zatvaranju vrata na novoj “astri”. Oni objašnjavaju da je to prvi zvuk s kojim se kupci upoznaju u salonu. Vredi razmisliti?
Izvor: Blic.rs
Leave a Reply